Ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća, vla­sni­ka i ured­ni­ka „Da­na“, ni­je ra­svi­je­tlje­no ni na­kon 4000 da­na. Is­tra­žni or­ga­ni za vi­še od de­ce­ni­je ni­je­su uspje­li da pro­na­đu ubi­ce i na­lo­go­dav­ce tog zlo­či­na, a je­di­nom op­tu­že­nom Da­mi­ru Man­di­ću, ko­ji se te­re­ti za sa­i­zvr­ši­la­štvo, po­no­vo se su­di. Iako je ta­da­šnji mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Dra­gan Đu­ro­vić na­kon ubi­stva Jo­va­no­vi­ća na­ja­vio da će Vla­da ras­pi­sa­ti na­gra­du za in­for­ma­ci­ju o tom zlo­či­nu, to se do da­na­šnjeg da­na ni­je de­si­lo.
Du­ško Jo­va­no­vić je ubi­jen 27. ma­ja 2004. go­di­ne is­pred re­dak­ci­je „Da­na”, a je­di­ni op­tu­že­ni Da­mir Man­dić osu­đen je na 19 go­di­na za­tvo­ra, ali je ta pre­su­da uki­nu­ta, pa mu se po­no­vo su­di.
Li­der No­ve srp­ske de­mo­kra­ti­je An­dri­ja Man­dić ka­že da je pro­šlo 4000 da­na od ka­da su ubi­ce i nji­ho­vi na­lo­go­dav­ci pu­ca­li u isti­nu.
–4000 da­na tra­je bor­ba za isti­nu. Hi­lja­de i hi­lja­de da­na gra­đa­ni Cr­ne Go­re, oni ko­ji žu­de za slo­bo­dom i prav­dom, če­ka­ju da im bu­de sa­op­šte­no ko su ku­ka­vi­ce ko­je su iz mra­ka, iz ne­ke miš­je ru­pe, ubi­le Du­ška Jo­va­no­vi­ća i ko­ja je to si­la ko­ja je to na­re­di­la i ko­ja uspi­je­va da iz­dej­stvu­je da zlo­čin­ci osta­nu ne­ka­žnje­ni. Sa­mo vlast mo­že bi­ti u toj po­zi­ci­ji, sa­mo ona ima to­li­ku moć da za­ta­ška­va, odu­go­vla­či, kri­je i pre­mje­šta do­ka­ze, uti­če na svje­do­ke, eli­mi­ni­še one ko­ji ne­što zna­ju... Vrh cr­no­gor­ske vla­sti go­di­na­ma je u naj­bli­žim od­no­si­ma sa še­fo­vi­ma kri­mi­nal­nih ban­di, a vre­me­nom je iz­bri­sa­na li­ni­ja ras­po­zna­va­nja jer su vrh vla­sti, taj­na po­li­ci­ja i ma­fi­ja po­sta­li jed­no. Nji­ho­vi pr­lja­vi pr­sti traj­no su se is­pre­ple­ta­li i po­ja­vlju­ju se u sva­kom seg­men­tu na­šeg dru­štva. Po­ku­ša­va­ju da od­lu­ču­ju i o ži­vo­tu i o smr­ti i ta­ko je stvo­re­na at­mos­fe­ra stra­ha u ko­joj ni­ko ni­je si­gu­ran, u ko­joj se pro­go­ne i ubi­ja­ju lju­di ko­ji se bo­re za slo­bod­nu, prav­nu, de­mo­krat­sku Cr­nu Go­ru – ka­zao je Man­dić.
Vlast se, is­ti­če on, po­seb­no po­bri­nu­la da stvo­ri ne­spo­sob­no sud­stvo i tu­ži­la­štvo, da se stvo­ri pri­vid da se tu ne­što ra­di, a on­da se u naj­va­žni­je slu­ča­je­ve umi­je­ša­ju is­pre­ple­ta­ni pr­sti i do­no­se pre­su­de umje­sto su­do­va.
–Du­ško se bo­rio za prav­nu dr­ža­vu, da ma­fi­ja i ko­rum­pi­ra­ni po­li­ti­ča­ri ne od­lu­ču­ju o sud­bi­ni gra­đa­na, o iz­bo­ri­ma, eko­no­mi­ji, pri­va­ti­za­ci­ji, već da ta­kvi bu­du smje­šte­ni iza re­še­ta­ka. Za to se bo­ri sva­ki nor­ma­lan čo­vjek u na­šoj ze­mlji, da se po­vu­če ja­sna i ne­pre­mo­sti­va gra­ni­ca iz­me­đu onih ko­ji se bo­re za slo­bod­no dru­štvo i onih ko­ji pu­ca­ju u isti­nu i prav­du. U toj bor­bi ne­ma po­mi­re­nja, ne­ma pri­mir­ja, na­ma pre­go­vo­ra, u toj bor­bi je po­šte­na Cr­na Go­ra već iz­gu­bi­la mno­go. Iz­gu­bi­la je Du­ška Jo­va­no­vi­ća i Sla­vo­lju­ba Šće­ki­ća, ali ako mi osta­li po­su­sta­ne­mo u toj bor­bi, ako nas sa­vla­da strah, on­da smo iz­da­li ne sa­mo njih, već i se­be. To se­bi ne smi­je­mo i ne­će­mo do­zvo­li­ti. I ne smi­je­mo da se za­va­ra­va­mo. Na­kon is­ku­stva ko­je smo ste­kli uče­stvu­ju­ći na iz­bo­ri­ma ko­je or­ga­ni­zu­je Đu­ka­no­vi­će­va vlast, za­klju­či­li smo da se ona mo­že je­di­no pro­mi­je­ni­ti na sli­čan na­čin na ko­ji je pri­je vi­še de­ce­ni­ja pre­u­ze­la Cr­nu Go­ru. To sa­zna­nje je va­žno i zbog či­nje­ni­ce što sa­mo ne­ka no­va vlast, ko­ja raz­bi­je kri­mi­nal­nu ho­bot­ni­cu, mo­že do kra­ja raz­ri­je­ši­ti ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća i sna­gom prav­ne dr­ža­ve se ob­ra­ču­na­ti sa di­rekt­nim iz­vr­ši­o­ci­ma, na­lo­go­dav­ci­ma i oni­ma ko­ji su 4000 da­na vr­ši­li op­struk­ci­ju. Ta no­va vlast mo­ra u svom dje­lo­va­nju sli­je­di­ti one prin­ci­pe za ko­je se bo­rio Du­ško Jo­va­no­vić. To je dug ko­ji Cr­na Go­ra ima pre­ma nje­mu i svi­ma oni­ma ko­ji su sprem­ni da se bes­kom­pro­mi­sno bo­re za slo­bod­nu i po­šte­nu Cr­nu Go­ru – po­ru­čio je Man­dić.
Pred­sjed­nik Po­kre­ta za pro­mje­ne Ne­boj­ša Me­do­je­vić ka­že da je stri­je­lja­nje Du­ška Jo­va­no­vi­ća osta­lo ne­ra­svi­je­tlje­no 4000 da­na.
–To­li­ko tra­je vlast ma­fi­je u Cr­noj Go­ri. Cr­na Go­ra je 4000 da­na u vla­sni­štvu ma­fi­je. Stri­je­lja­nje Du­ška Jo­va­no­vi­ća ni­je kla­sič­no ma­fi­ja­ško ubi­stvo, a ni­je ni kla­sič­na spe­ci­jal­na ope­ra­ci­ja Ud­be. Ži­vot Du­ška Jo­va­no­vi­ća pri­ne­sen je kao žr­tva so­ton­skog ob­re­da vjen­ča­nja dr­ža­ve i ma­fi­je. To ubi­stvo ne­će bi­ti ra­svi­je­tlje­no sve dok ma­fi­ja vla­da i kon­tro­li­še po­li­ci­ju, tu­ži­la­štvo, su­do­ve i ANB. Bro­je­ći da­ne od stri­je­lja­nja Du­ška Jo­va­no­vi­ća, bro­jim da­ne oku­pa­ci­je i sa­njam san o slo­bo­di, de­mo­kra­ti­ji, prav­di i prav­noj dr­ža­vi. Ako su so­ton­ske si­le mra­ka i zla od­u­ze­le ži­vot Du­šku Jo­va­no­vi­ću, za­da­tak nas ko­ji di­je­li­mo isti san o li­je­poj, či­stoj, po­šte­noj, na­smi­ja­noj i pra­ved­noj Cr­noj Go­ri je­ste da na­šom po­bje­dom po­ka­že­mo da je nje­go­va žr­tva pri­ne­se­na na ol­tar do­bra, slo­bo­de i de­mo­kra­ti­je i da je nje­gov mla­di ži­vot ugra­đen u te­me­lje no­ve Cr­ne Go­re, ko­ja se bu­di i ko­ja sva­kim da­nom po­sta­je sve ja­ča i od­luč­ni­ja. Ne­ka se oni ko­ji su na­re­di­li, or­ga­ni­zo­va­li i pla­ti­­li stri­je­lja­nje Du­ška Jo­va­no­vi­ća ma­kar ovih da­na za­mi­sle nad svo­jim gre­ho­vi­ma i svo­jom sud­bi­nom – is­ta­kao je Me­do­je­vić.
Ka­ko je do­dao, oni u po­li­ci­ji, ANB-u, tu­ži­la­štvu, su­do­vi­ma, Vla­di, DPS-u i SDP-u ko­ji su po­ma­ga­li da se ne ot­kri­je stvar­ni na­lo­go­da­vac ovog ubi­stva ovih da­na tre­ba da se za­pi­ta­ju šta ih če­ka ka­da jed­nom za­si­ja sun­ce slo­bo­de i ka­da ru­ka prav­de za­ku­ca na nji­ho­va vra­ta.
–Ubi­stva ko­ja su i na­kon 4000 da­na ne­ra­svi­je­tlje­na mo­gu da po­či­ne sa­mo dr­ža­va ili ma­fi­ja, ili dr­ža­va i ma­fi­ja za­jed­no. Stva­ri su ov­dje ja­sne. U be­sud­noj ma­fi­ja­škoj dr­ža­vi, kao i u sva­koj oku­pi­ra­noj i ne­slo­bod­noj dr­ža­vi, si­la i zlo vla­da­ju ma­sa­ma pre­ko stra­ha. Ka­da se je­dan po­je­di­nac us­pra­vi i po­bu­ni, ma­sa će ga u po­čet­ku gle­da­ti čud­no; ka­da se još je­dan us­pra­vi i po­bu­ni, oni će vo­di­ti ma­su, a on­da će do­ći i slo­bo­da i prav­da – re­kao je Me­do­je­vić.
Pred­sjed­nik So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sr­đan Mi­lić is­ti­če da i na­kon 4000 da­na i no­ći i da­lje osta­je isto pi­ta­nje: ko je ubio Du­ška Jo­va­no­vi­ća?
–Du­ško­va po­ro­di­ca i gra­đa­ni Cr­ne Go­re za sve ovo vri­je­me osta­li su bez od­go­vo­ra i us­kra­će­ni su za ot­kri­va­nje na­red­bo­da­va­ca tog zlo­či­na. Na­ža­lost, kao i svih ovih go­di­na, od­go­vor se ne na­zi­re od onih ko­ji su za isti naj­od­go­vor­ni­ji, a to je vlast. Vlast ima du­žnost ne sa­mo da jav­no osu­di na­si­lje nad no­vi­na­ri­ma, ne­go jed­na­ko ta­ko i da osi­gu­ra da iz­vr­ši­te­lji i na­ru­či­o­ci bu­du pro­ce­su­i­ra­ni u skla­du sa za­ko­nom. Me­đu­tim, prav­da i de­mo­kra­ti­ja, za ko­je se bo­rio i Du­ško Jo­va­no­vić, još uvi­jek ni­su za­ži­vje­le na na­šim pro­sto­ri­ma. Dan ka­da se na olov­ku i no­vi­nar­ski pa­pir, na hra­brost i po­nos, od­go­vo­ri­lo puc­nji­ma bio je opo­me­na svi­ma ko­ji mi­sle dru­ga­či­je. Bio je to pu­canj u slo­bod­no no­vi­nar­stvo, atak na slo­bo­du go­vo­ra, na­ru­ša­va­nje gra­đan­skog mi­ra u Cr­noj Go­ri i pri­jet­nja svim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re. Ubi­li su Čo­vje­ka. Ne­pri­hva­tlji­vo je da 11 go­di­na če­ka­mo prav­du za ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Sva­ki dan u ko­jem ubi­stvo ni­je ri­je­še­no pred­sta­vlja dan ne­ka­žnji­vo­sti za na­lo­go­dav­ce i po­či­ni­te­lje i dan sra­mo­te za sve nas u Cr­noj Go­ri. Ne mo­že­mo go­vo­ri­ti o Cr­noj Go­ri kao o prav­noj dr­ža­vi dok god na­lo­go­dav­ci ne­ra­svi­je­tlje­nih ubi­sta­va ne bu­du pri­ve­de­ni spo­zna­ji prav­de. Za­to po­no­vo pi­tam: da li je dr­ža­va spo­sob­na da se ob­ra­ču­na sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i da li su pra­vo­sud­ni or­ga­ni do sa­da do­bro oba­vlja­li svoj po­sao i bi­li do­volj­no do­bro or­ga­ni­zo­va­ni? Da li je, go­spo­do, osnov­ni pro­blem neo­t­kri­va­nja ubi­ca i na­lo­go­da­va­ca upra­vo u va­ma? Jav­nost oče­ku­je da i Ko­mi­si­ja za is­tra­ži­va­nje na­pa­da na no­vi­na­re is­pu­ni ono što go­vo­ri, da obje­lo­da­ni sve šta su do sa­da ot­kri­li, da uka­že na sve pro­pu­ste i ne­do­stat­ke, i po­li­tič­ke i pro­fe­si­o­nal­ne, ka­da su u pi­ta­nju is­tra­ge o ubi­stvi­ma no­vi­na­ra i na­pa­di­ma na njih. Taj ne­pri­stra­sni i već du­že vre­me­na oče­ki­va­ni iz­vje­štaj mo­ra bi­ti ja­san pu­to­kaz ka­ko dr­žav­ni or­ga­ni mo­ra­ju za­vr­ši­ti oba­ve­zu za­šti­te sa­vje­sti Cr­ne Go­re – is­ti­če Mi­lić.
On je na­gla­sio da sa­mo istin­ska, sve­o­bu­hvat­na i hra­bra is­tra­ga u slu­ča­ju ubi­stva Du­ška Jo­va­no­vi­ća mo­že po­ka­za­ti da smo sa­zre­lo dru­štvo i dru­štvo ko­je je du­žno da go­vo­ri isti­nu i da je bra­ni svim ras­po­lo­ži­vim sred­stvi­ma, bez ob­zi­ra ko­li­ko ona bi­la ne­pri­jat­na ili te­ška za bi­lo ko­ga.
Pred­sjed­nik Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re Dar­ko Pa­jo­vić na­vo­di da tre­ba re­a­li­zo­va­ti sve me­ha­ni­zme ko­ji mo­gu do­ve­sti do ot­kri­va­nja isti­ne, pa sa­mim tim i ras­pi­sa­ti na­gra­du o in­for­ma­ci­ji o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
–Već vi­še od de­ce­ni­je ne­ma­mo od­go­vor na pi­ta­nje ko je i zbog če­ga ubio Du­ška Jo­va­no­vi­ća. Ta či­nje­ni­ca je po­raz prav­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re. Ne­shva­tlji­vo je i ne­do­pu­sti­vo da na­kon 4000 da­na i no­ći ne­ma­mo ni­ka­kve po­ma­ke u is­tra­zi o ubi­stvu pr­vog čo­vje­ka jed­nog dnev­nog li­sta. Sve me­ha­ni­zme ko­ji mo­gu do­ve­sti do ra­svje­tlja­va­nja tog ubi­stva tre­ba po­kre­nu­ti, jer nam je svi­ma naj­va­žni­ja isti­na. Ako ima­mo na­zna­ke da bi ras­pi­si­va­nje na­gra­de mo­glo po­mo­ći u ra­svje­tlja­va­nju ubi­stva, on­da to tre­ba i ura­di­ti – re­kao je Pa­jo­vić.
On pod­sje­ća da je ovo vlast kon­ti­nu­i­te­ta i da sa­ma či­nje­ni­ca da ne­ma po­ma­ka u is­tra­zi po­ka­zu­je da ona ne­ma vo­lju ili že­lju da ra­svi­je­tli to ubi­stvo, ili po­sto­ji ja­sna op­struk­ci­ja.
–Ima­li smo na­ja­vu ta­da­šnjeg mi­ni­stra unu­tra­šnjih po­slo­va Dra­ga­na Đu­ro­vi­ća da će ras­pi­sa­ti na­gra­du za in­for­ma­ci­ju o ubi­stvu, ali se na to­me se sta­lo. Tač­no je da je on is­pu­nio dru­gi dio obe­ća­nja da ne­će bi­ti mi­ni­star ako se to ubi­stvo ne ra­svi­je­tli, ali ti­me pro­blem ni­je ri­je­šen. Te­ško mo­že­mo go­vo­ri­ti o pri­mje­ni vla­da­vi­ne pra­va bez ra­svje­tlja­va­nja tog ubi­stva, ko­ji je om­ča o vra­tu de­mo­kra­ti­je u Cr­noj Go­ri – sma­tra Pa­jo­vić.
D.ŽIV­KO­VIĆ


Ne­ma po­li­tič­ke vo­lje da se ot­kri­je isti­na

Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re Alek­sa Be­čić ka­že da či­nje­ni­ca da ni na­kon 11 go­di­na ni­je ra­svi­je­tlje­no ubi­stvo glav­nog i od­go­vor­nog ured­ni­ka „Da­na“ ja­sno po­ka­zu­je da ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja za to, usled če­ga ne­ma ni ne­za­vi­snih in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma ko­je tre­ba da utvr­de isti­nu, „onu isti­ni ko­ja je naj­sku­plja, a ko­ju je i po­koj­ni Du­ško osje­tio na sop­stve­noj ko­ži”.
–Ve­li­ka mr­lja ko­ju Cr­na Go­ra no­si zbog ubi­stva Jo­va­no­vi­ća i ne­ra­svje­tlja­va­nja istog u oči­ma do­ma­će i me­đu­na­rod­ne jav­no­sti ni­ka­da se ne mo­že iz­bri­sa­ti, a isti­na i prav­da mo­ra­ju do­ći na red. Od dr­ža­ve ni­ko ne mo­že bi­ti ja­či ako ona ne že­li su­prot­no, ali oči­to da u Cr­noj Go­ri ima­mo ve­li­ku in­te­re­snu že­lju da bu­de su­prot­no jer su ve­ze po­je­di­na­ca u in­sti­tu­ci­ja­ma si­ste­ma i kri­mi­na­la ve­o­ma čvr­ste. Sa­mo se pi­tam ka­da isti­na ugle­da svje­tlost da­na da li će ve­ća sra­mo­ta za Cr­nu Go­ru bi­ti vri­je­me u ko­jem smo če­ka­li isti­nu ili sa­ma isti­na o tpme ko je mo­zak ope­ra­ci­je – ka­zao je Be­čić.
De­mo­krat­ska Cr­na Go­ra zah­ti­je­va hit­no pred­u­zi­ma­nje mje­ra ka­ko bi bi­lo ra­svi­je­tlje­no ubi­stvo Du­ška Jo­va­no­vi­ća i dru­gi na­pa­di na me­dij­ske po­sle­ni­ke i nji­ho­vu imo­vi­nu, i to od po­či­ni­la­ca do kraj­njih na­lo­go­da­va­ca jer je to osnov­ni pred­u­slov obez­bje­đi­va­nja ostva­re­nja slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja kao ustav­ne ka­te­go­ri­je i si­gur­no­sti svih gra­đa­na, a po­seb­no pred­stav­ni­ka sred­sta­va jav­nog in­for­mi­sa­nja.
–De­mo­kra­te do­dat­no oba­ve­zu­je Du­ško­va žr­tva da sve uči­ne da do­đe do du­go oče­ki­va­nih pro­mje­na ka­ko bi Cr­na Go­ra po­sta­la de­mo­krat­ska i ure­đe­na ze­mlja ne­za­vi­snih, objek­tiv­nih, za­šti­će­nih i slo­bod­nih me­di­ja, a ne sim­bol za kri­mi­nal, na­pa­de na no­vi­na­re, imo­vi­nu me­di­ja i ne­ra­svi­je­tlje­na ubi­stva po­sle­ni­ka jav­ne ri­je­či – is­ta­kao je Be­čić.


Du­ško je kr­va­vi mit

Vi­so­ki funk­ci­o­ner De­mo­sa Go­ran Da­ni­lo­vić ka­zao je da su fo­to­gra­fi­ja Du­ška Jo­va­no­vi­ća na na­slov­ni­ci DANA i pi­ta­nje ko ga je ubio fo­to­gra­fi­ja i pi­ta­nje na­šeg do­ba.
–Ni­je bi­lo, ni­ti će sko­ri­je bi­ti, te­že i zna­ko­vi­ti­je upi­ta­no­sti i sram­ni­jeg ću­ta­nja. Isto­vre­me­no, sva­ko je, pa i naj­ma­nje hra­bri, ma­kar jed­nom iz­u­stio ko je i za­što ubio Du­ška, a od­go­vor­ni ne­ma­ju hra­bro­sti da ču­ju ša­pat ko­ji od­je­ku­je Cr­nom Go­rom. Du­ško Jo­va­no­vić je u me­đu­vre­me­nu po­stao kr­va­vi mit, žr­tva ne­slo­bo­de i obe­ća­nje za bu­duć­nost. Ubi­ce su i da­lje na slo­bo­di, na­ru­či­o­ci ne­gdje za­va­lje­ni u na­slo­nja­če, a Cr­na Go­ra na do­bro­volj­noj ro­bi­ji. Du­ško Jo­va­no­vić je naj­sku­plje pla­tio pra­vo dru­gih da zna­ju. On bi znao i da je ću­tao. Znao je, me­đu­tim, da onaj ko­ji zna ne­ma pra­vo da pre­ćut­ku­je. Cr­na Go­ra ne­će bi­ti ni evrop­ska, ni svo­ja ni slo­bod­na, ni na­pred­na pri­je ne­go što uhva­ti i ka­zni Du­ško­ve ubi­ce i one ko­ji su im na­re­di­li da ubi­ju. Ka­da god se to do­go­di, vi­še ne­će bi­ti taj­ne sa­kri­ve­ne u me­ci­ma i mra­ku. Ra­svje­tlja­va­nje nje­go­vog ubi­stva po­sta­će raz­me­đe na­šeg do­ba, u ko­je­mu će bi­ti na čast svi­ma ko­ji su go­vo­ri­li i pla­ka­li do ta­da i na sra­mo­tu ri­jet­ki­ma ko­ji ni­su do ta­da ču­li, zna­li ili ma­kar sum­nja­li – po­ru­čio je Da­ni­lo­vić.


Rak­če­vić: Oštri­ca isti­ne ko­šta­la ga je ži­vo­ta

Pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Žar­ko Rak­če­vić is­ta­kao je da su Du­ško Jo­va­no­vić i nje­go­vo dje­lo i mi­si­ja tre­ba­li i tre­ba­ju de­mo­krat­skoj Cr­noj Go­ri, te da za­to de­mo­krat­ska Cr­na Go­ra du­gu­je Du­šku Jo­va­no­vi­ću i nje­go­voj po­ro­di­ci ra­svje­tlja­va­nje i isti­nu o sa­moj li­kvi­da­ci­ji.
–Ne­ke smo do­ga­đa­je raz­li­či­to vi­dje­li i vred­no­va­li, ali baš na toj slo­bo­di raz­li­či­to­sti po­či­va de­mo­kra­ti­ja. Du­ško je iz­nu­tra po­zna­vao ru­žno ja­nu­sov­sko li­ce ove vla­sti i si­ste­ma. Ne sa­mo da se svje­sno dis­tan­ci­rao od tog li­ca, ne­go se sa svo­jom eki­pom ne­mi­lo­srd­no ob­ra­ču­na­vao sa po­ja­va­ma or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Vje­ru­jem da ga je ta oštri­ca isti­ne ko­šta­la ži­vo­ta i za­to Du­šku Jo­va­no­vi­ću, osim li­je­pih sje­ća­nja i po­me­na, de­mo­krat­ska Cr­na Go­ra du­gu­je isti­nu –is­ta­kao je Rak­če­vić.
N.S.


Oba­ve­za da is­tra­je­mo u tra­že­nju isti­ne

Pred­sjed­nik De­mo­krat­ske na­rod­ne par­ti­je Mi­lan Kne­že­vić ka­zao je da su ne­ra­svi­je­tlje­na ubi­stva u Cr­noj Go­ri odav­no po­sta­la za­štit­ni znak re­ži­ma.
–Što ih je vi­še, to je re­žim vi­še pre­po­zna­tljiv. Žr­tva Du­ška Jo­va­no­vi­ća je po­sta­lo za­štit­ni znak svih nas ko­ji smo se na­da­li i još se na­da­mo da je u Cr­noj Go­ri mo­gu­će udah­nu­ti slo­bo­du pu­nim plu­ći­ma i da ne stre­pi­mo sva­ki put kad to po­ku­ša­mo uči­ni­ti. Za­to je na­ša oba­ve­za da is­tra­je­mo u tra­že­nju isti­ne, ma­kar ona bi­la kao zr­no so­li; i ta­kva će bi­ti do­volj­na da osje­ti­mo njen ukus i da zna­mo da je to isti­na. Isti­na o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća sa­kri­ve­na je u re­žim­skom la­vi­rin­tu la­ži.  Što vi­še za­la­zi­mo u taj la­vi­rint, to nas če­šće do­če­ku­ju no­ve la­ži, mon­stru­o­zni­je od pret­hod­nih, u ko­ji­ma su svi dru­gi osum­nji­če­ni i kri­vi osim onih ko­ji su iz­da­li na­log za Du­ško­vo ubi­stvo – ka­zao je Kne­že­vić.
On je is­ta­­kao da je ne­ja­sno ka­ko je mo­gu­će da na­rod u Cr­noj Go­ri zna sve o ubi­stvu Du­ška Jo­va­no­vi­ća, a da vla­sto­dr­šci ću­te jer im se ne svi­đa ono što na­rod zna.
–Ta­ko iz da­na u dan po­no­vo ubi­ja­ju Du­ška i sve one ko­ji­ma je sta­lo do isti­ne. Ali, oni ne shva­ta­ju da što vi­še pu­ca­ju u Du­ška to je on sva­kim da­nom be­smrt­ni­ji i pri­sut­ni­ji kao lu­ča ot­po­ra i smi­sla pro­tiv nji­ho­vih ne­po­čin­sta­va. Ta lu­ča će ih pro­go­ni­ti  po­put sjen­ke jer od isti­ne ni­ko do­sad ni­je po­bje­gao. Iako im se či­ni da uspje­šno bje­že od sje­ća­nja na Du­ška, on je uvi­jek is­pred njih i za­to i ne mo­gu pod­ni­je­ti da gle­da­ju isti­ni u oči – do­dao je Kne­že­vić